propecia yahoo answers

Home » BALKANS » Država Dirigira Fašizmom

Država Dirigira Fašizmom

Branka Prpa (Interview DW by Sanja Kljajić) — Nacističko salutiranje i obeležavanje godišnjice smrti Milana Nedića, povici „bando crvena“ i „fašisti“… O slikama iz Beograda od nedelje i nekim drugim događajima za DW govori istoričarka Branka Prpa.

default

DW: U nedelju su jedni tražili rehabilitaciju, drugi uzvikivali „fašisti“. Između njih kordon policije. Da li je takva slika razlog za brigu?

Branka Prpa: Naravno da jeste. Rehabilitacija nečega što pripada baštini nacizma i fašizma opasna je za svako društvo, a nijedno nije imuno od mogućnosti aberacije u tom pravcu u budućnosti.

Kao organizatori skupa navedene su organizacije „Srpski carostavnik“ i „Srbska akcija – podvig i borba“. Jesu li takve organizacije ipak marginalne pojave?

Nisu, jer od jednog od govornika te organizacije smo čuli da Srpska pravoslavna crkva to podržava. Davno sam i ja imala priliku da vidim da po manastirima u unutrašnjosti Srbije imamo reprinte Ljotićeve literature, poput „Srbi u raljama Jevreja“ iz 1941. i 1942. godine. Prema tome, očigledno neki krugovi u SPC stoje iza takvih organizacija ili ako ne stoje, vrlo su benevolentni prema njima.

S druge strane, imamo državu koja niz godina relativizuje antifašizam kao jednu civilizacijsku pobedu i problematizuje ga onako kako su i nacisti problematizovali humanističku ideju definišući je kao komunističku. Tako da imamo konglomerat uticaja koje omogućavaju takvim skupinama da egzistiraju i javno nastupaju.

Serbien | Historikerin Branka PrpaBranka Prpa

I okupljaju veliki broj mladih. Mediji javljaju da je juče među okupljenima najviše bilo tinejdžera.

Ako na Sajmištu, bivšem koncentracionom logoru, gde je pobijeno ili odakle je vođena na stratište skoro kompletna jevrejska populacija u gradu Beogradu; ako imamo banjički logor za koji ta deca ne znaju uopšte šta je on bio; ako imamo Jajince, gde su ostaci 60.000-80.000 ljudi koji služe ko izletište; ako imamo nadgrobne humke kuda voze motore i bicikle i roštiljaju preko vikenda – onda mi kao država nismo uradili ništa da bismo objasnili šta je to pored čega prolaze.

Beograd je jedinstveni grad u Evropi koji je imao četiri gradska logora na svojoj teritoriji, ali to nije u korpusu našeg znanja. A država je ta koja brine o kulturnoj baštini svog naroda. Ako je ta kulturna baština koja pripada antifašizmu napuštena, onda ne možemo da krivimo tinejdžere što o tome ne znaju ništa.

 - pročitajte još: Zaboravljena stradanja

Pri tom, ekstremne poruke ne nailaze na sankcije. Suđenje neonacistima koji su napali skup u Novom Sadu ulazi u drugu deceniju, a novi napadi, poput oni na poslanicu Mariniku Tepić, novinare na projekciji filma u Nišu, ili pretnje lidera novoosnovane Srpske desnice Miše Vacića se ne procesuiraju. Je li to poruka ohrabrenja da slobodnije istupaju u javnosti?

Stvar je apsolutno očigledna. Kao iz bajke „Carevo novo odelo“. Svi vidimo da je car go, samo nema nikoga da kaže tu notornu činjenicu. Ako policija ne istražuje, ako sudovi ne sankcionišu, da li mislite da iza toga stoji država? Da, naravno.

Zadatak policije u državi jeste da štiti bezbednost svojih građana, a mi imamo policiju i organe koji ne učestvuju u zaštiti svojih građana, a super prođete i ako vas ne ubiju. To je iskustvo iz naše bliske prošlosti i vuče se do dana današnjeg, jer je kompletno ista struktura. Sad najedanput ne možeš da nađeš i sankcionišeš one koji prete novinarima, političkoj opoziciji ili građanima iz organizacija koje se bore za temeljna prava i građanske slobode. Pa pogledajte samo reakcije na vest da je Nataša Kandić nominovana za Nobelovu nagradu – kakve su stvari osvanule!

Dirigovano i jasno. Ja, evo, trideset godina moram neke notorne činjenice da obznanjujem, a mi smo kao slepi. Ne, niko nije slep i svi to vidimo. Njih država ne da ne zabranjuje, nego čak stoji iza sudskih procesa u kojima se vrši rehabilitacija ljudi koji su optuženi i osuđeni za ratne zločine. Mi smo valjda jedina civilizovana država u kojoj sud arbitrira u oblasti istorije, pa kaže – ovo nije to što vi istoričari tvrdite, nego nešto drugo, jer dođe familija koja se bavi formalno-pravnim pitanjima. To je unikum u ponašanju države prema istoriji sopstvenog naroda i Drugog svetskog rata. Zato ne možemo da kažemo da je država nevina. Ne, nije, učestvuju u tome.

Znači li to da mislite da će se taj proces završiti rehabilitacijom Milana Nedića?

Ne verujem, to bi bilo potpuno napuštanje antifašističke političke baštine ove zemlje, jer imate ordinarnog kvislinga koji servisira nemačku okupacionu vlast u Beogradu i delovima Srbije, i niko ga od toga oprati ne može. To je čovek koji je učestvovao u Holokaustu. Uprava Grada Beograda imala je takozvano sedmo odeljenje za takozvane Jevreje i Cigane. Oni su bili ti koji su skupljali Jevreje po Beogradu i isporučivali Gestapu i Nemcima. Oni su ti koji su držali banjički logor, Topovske šupe, oni su ti koji su hapsili i odvodili antifašiste i streljali mladost Beograda. Oni su učestvovali u nemačkim odmazda sto za jednog. To nije bio ležerni okupacioni sistem, pa ćemo da kažemo neko je pod krinkom spasavanja sopstvenog naroda ulazio u masovni zločin.

Hitler empfängt Milan Neditsch, 1943.

Ali proces rehabilitacije je ipak otvorio takvu debatu. Kakve su posledice? 

Posledice ste mogli da vidite u jugoslovenskom ratu, gde ubijate čoveka samo zato što je druge vere ili nacije. Takve stvari smo mi preživeli u praksi u nedavnoj prošlosti. Mi imamo monstruozno iskustvo iz bliske prošlosti, a onda imamo političke elite koje su bile deo političkih krugova koje su taj rat vodile, tako da teško možemo da očekujemo da će menjati svoj pogled na svet. Mi ovde imamo jedan totalitaran obrazac koji se legitimiše samo na osnovu činjenice da glavni čovek koji inkarnira taj obrazac govori o evropskom putu Srbije. Ta vrsta levantinske kategorije u govoru i mišljenju je nešto što ne trebamo samo mi da detektujemo, već i Evropa, a ona to očigledno ne radi.

 - pročitajte još: Ko je za Srbiju pobedio, četnici ili partizani?

Može li uopšte to da uradi, kad se i sama bori sa desnicom? 

Evropa je uradila nešto što nije smela da uradi. Evropski parlament je po krivici izjednačio komuniste i naciste, i time su se relativizovali zločini nacizma. Time je poslata poruka da su to dva totalitarna obrasca koja su u suštini ista. Ne, nisu, i u tome i jeste ceo problem, što ta relativizacija i revizija počinje u Evropi sa raspravom nemačkog istoričara Noltea, kome odgovara francuski istoričar Fire, i evo ga – počinje relativizacija.

Što bi rekla Hana Arent, svako ko u nacizmu vidi nešto razumno ili racionalno, čini jedan pogibeljni potez za budućnost čovečanstva. Mi smo suočeni sa pasivnim odnosom Evrope prema tim pojavama, pa sad imamo masovnu rehabilitaciju učesnika Drugog svetskog rata na strani nacista i fašista, i to se dešava u celoj istočnoj Evropi. Niko me ne može ubediti da se to dešava slučajno i da Evropa nema veze s tim. Prema tome, Evropa i mora s tim da se suoči, inače će doći u situaciju kao Nemačka – da su im neonacisti treća politička snaga u zemlji. Te stvari nisu nikad pobeđene i uvek treba iznova da se pobeđuju.

Short URL: http://webpublicapress.net/?p=29157

Generated image
Image and video hosting by TinyPic
Generated image

FEATURED VIDEOS

FLICKR PHOTO STREAM

© 2018 WebPublicaPress. All Rights Reserved. Log in - Designed by Gabfire Themes